Nakon urađenog testa i saznanja da sam u drugom stanju opet odlazim kod ginekologa na pregled. Ustanovljuje trudnoću ali mi zakazuje za 10 dana još jedan pregled da čujemo otkucaje. Odlazim posle 10 dana i na UZ vidim najlepse treptaje, otkucaje njenog malenog srca… Hvala Bogu sve je ok. Trudnoca odgovara 7,3 nedelja. Divno.
Dolazimo kući. Ponovo okupljamo mame i tate da im saopštimo. Nisu se obradovali kao prvi put. Bili su srćni ali ne i odušeljeni. Bili smo pomalo razočarani i povređeni, ali u suštini nije nam bilo bitno. Najbitnija je naša sreća i to da smo mi oduševljeni.
Odlazimo na drugu kontrolu. Sve je odlično. Hvala Bogu. Trudnoća odgovara za 11+3, bebana malo krupnija…
Nakon par dana dešava se prava agonija.
Odlazim u toalet i ugledam tragove krvi na dnevnom ulošku. Počinjem da se tresem i da plačem. Zovem muža i majku. Muž na posao ne moze da dođe, dolazi majka da me vodi do Doma Zdravlja (dalje DZ) kod ginekologa. U međuvremenu se čujem sa mojom doktorkom iz Narodnog Fronta i ona mi kaže da doktorki u DZ kažem da mi odmah uključi inekcije progesteron depo na 3 dana.
Ulazim u ordinaciju gde je UZ, legnem na krevet a suze same padaju. Molim Boga da mi je ne uzme. Molim Boga da je sve u redu. Kaže dr iz DZ “ Sve je OK. Ne vidim razlog krvarenja.“ Plod ok, otkucaji, sve… Uključuje mi utrogestan 200mg/3x i 5 inekcije progesteron depo na 3 dana. Nakon prve inekciije i prve kutije utogestana stabilizuje se sve.
Nakon ovoga nastavljam kontrole trudnoće isključivo u Beograd. Odlazim nedelju dana nakon krvarenja kod dr u GAK NF na kontrolu. Sve je odlično. Mnogo mi je lakše kada mi ona kaže da je sve u najboljem redu.
Imam osećaj da je devojčica…. Ubeđena sam…. Čak i sin kaže “ To je moja Anđela“. Topim se kad to čujem… Ali ćemo tek na sledećem UZ da saznamo da li sam u pravu ili ne…
