Kada ste prvi put izveli bebu u šetnju? Da li se vodite onim da bebu ne treba izvoditi iz kuće četrdeset dana?
E, pa u mom slučaju je tako ispalo, ali zato što nam vreme nije išlo na ruku, ali sam naravno izvodila dete na terasu po par minuta, pa svakim danom produžavala vreme. Naravno, bile su tu i kontrole, ali prva prava šetnja je bila negde početkom decembra. Iskreno, ja sam jedva čekala tu šetnju, jer ni ja nisam nigde izlazila do tada, jedva sam čekala da izađem iz kućne trenerke, da pustim kosu, našminkam se i izađem na vazduh. Bio je to lep, sunčan decembarski dan, nije bilo puno hladno. Ja sam se vodila time da novorođenče ne treba izvoditi napolje kada je minus, kada je vetrovito, maglovito i kišovito. Naravno, susretala sam se sa mišljenjima ljudi, uglavnom starijih, da zimi uopšte ne treba izvoditi dete napolje. Zaboga, ljudi, kome još šteti svež vazduh? Tako da, iako je bio decembar, obukli smo Davida, stavili u kolica i pravac šetnja. On je prvo malo gledao, za njega nešto sasvim novo, ali obzirom da tako male bebe leže u kolicima, one sem neba ništa i ne vide, tako da im to brzo dosadi i onda zaspe. Uživali smo! David je svaki put u šetnji spavao, valjda im prija ta vožnja, njega je posebno uspavljivalo kada se kolica malo drmusaju zbog neravnog terena.E,sada,ako mama i tata reše da sednu i popiju kafu, tada uglavnom sledi buđenje. Ali, tako vam je to dragi roditelji!
