Deca

Adaptacija na vrtić

Mi smo odlučili da David krene od septembra u vrtić, sa nepune dve godine, jer je 23.oktobra napunio dve. Odlučili smo se za vrtić iako ja ne radim, pre svega zbog socijalizacije, zbog dece, jer voli decu, a živimo u okruženju gde nema dece, a i zato što je uglavnom samo sa mnom pa sam mišljenja da bi mu kasnije teže palo odvajanje. Naravno da sam nailazila na komentare i pitanja zašto u vrtić kada ne radim, ali nisam se obazirala na to, jer ja planiram da radim, a smatram da je bolje da adaptaciju i sam taj početak prođemo sada dok ne radim.

Što se tiče priprema, ja sam njega na neki način pripremala i pre polaska, vodila sam ga do vrtića da se igra u dvorištu, ptičala mu stalno kako tu ima puno dece i igračaka, kako je lepo itd. Došao je dan polaska i imala sam malu tremu, ni jednoj mami nije svejedno. Ovde je pravilo da dete prvih dana u vrtiću bude sa mamom nekih pola sata, sat, pa posle nekog vremena ostaje samo 20 min, pa se to vreme produžava zavisno od toga kako dete reaguje. Srećom, on je fenomenalno prihvatio vrtić, dok smo bili zajedno nije obraćao pažnju na mene, kada je ostao sam nije me tražio, tako da je odvajanje bilo bezbolno. Nije bilo problema ni sa spavanjem u vrtiću,čak je skroz spontano izbacio i cucu u vrtiću. Sa radošću je ujutru ustajao za vrtić, lepo se igrao, ručkao. Ali, pored te psihičke adaptacije, postoji i ona druga zdravstvena, a o njoj ću u sledećem tekstu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s