Oh, ta prehlada? Zar opet? Pa, samo što je ozdravio… Kako mi je poznata ova situacija, kada dete samo što krene opet pokupi neki novi virus, a vi se razočarate i zabrinete. Ja sam to prihvatila kao sastavni deo adaptacije, kao nešto što ga svakako sleduje kada se izloži većoj grupi, nešto što će proći čim se organizam privikne i stvori imunitet. Na samom početku, David nije mogao da poveže ni nedelju dana da ide u vrtić, samo što krene neki novi virus je tu. Nisu to bile neke ozbiljne bolesti, uglavnom curenje nosića, kijanje, stomačni virusi. U grupi uvek ima neko dete koje slini, tako da nije ni čudno što se prenese i na drugu decu. Malo kasnije David je bio bolestan na dve nedelje i evo od početka decembra do sad se nije razboljevao. Najteže smo se izborili u novembru sa upornim kašljem i slinama. Nikako nisu mogli da mu pogode terapiju koja bi mu pomogla u izbacivanju šlajma, koji ga je mučio. Javljale su se reakcije na sirupe, promenio je par antibiotika, a na kraju smo se okrenuli prirodnim lekovima i uspeli da se izborimo posle tri nedelje. Posle te veće pauze nam je bio malo teži polazak, plakao je ujutru kada idemo u vrtić i povremeno u toku dana. Srce mi se cepalo tih dana,pogotovu zato što je fenomenalno prihvatio vrtić na početku pa nisam navikla da plače kada ostaje. Ostavljala sam ga i u povratku kući razmisljala da li se smirio. Nisam htela da odustanem, jer znam da bi to iskoristio kasnije. Sreća nije dugo trajalo, samo nedelju dana i vratio se na staro, ponovo je sa osmehom odlazio kod svojih drugara. Tada sam videla koliko je teško kada dete plače, a vi ga ostavljate, teško je, srce vam se cepa iako znate da se o o smiri posle 5 minuta. Ali, treba izdržati, biti uporan… Što se tiče prehlada, one su neminovne, bez sekiracije, jačajte imunitet i izdržite bez panike i to će proći.
Prehlade iz vrtića
