Porođaj

Porođajna bajka

Kako je Milu donela roda to svaka mama zna.

Prvo su počeli bolovi jedno sat ili dva.

Popila se vruća kafa polako, kažu kad beba dodje neće biti baš tako.

Budući tata van sebe je bio, da me što pre smesti u bolnicu baš se potrudio.

Uzeli smo torbu i krenuli polako, kažu sestre i doktori sve će biti lako.

Ali on ne veruje nikome na reč, ispod prozora šeta evo tri sata već.

Komtrakcije su češće I sve jače boli ali tako je to kad dolazi neko ko će najviše da se voli.

Sekunde su duge, minuti još duži a u sobi nikog ko bi da se druži.

Panika me hvata i srce sve jače bije, pitanje po glavi se mota „Šta li se u porođajnoj sali krije?“

Gledam na sat on stoji u mesto, verujte mi takva pojava ne viđa se često.

Doktor me obilazi jako često a meni strpljenje manjka pa me ne drži mesto.

Obilazim hodnike i pacijente druge, kažu mame porođajne muke su duge.

Prestadoše bolovi beba napolje neće, dočekaćemo prvi u meseci uz malo sreće.

Ali neće ona kako je mami volja, 31 u mesecu za nju je opcija bolja.

Iz male sobe u salu se žuri, jer gospođica sada na ovaj svet žuri.

Doktor se sprema umorna lica, gleda u mene preplašenu I pita „Gde li žuri ova tvoja devojčica?“

A ona čula tatu što kraj prozora na minus pet stoji pa se uplašila da se čekajući ne razboli.

Pet minuta pre ponoći obično čarolija nestane svaka ali princeza je rešila da njena priča ne bude takva.

Došla je na ovaj svet nečujno, tiho kao vila pa je umesto Saša dobila ime Mila.

Tako je tekla porođajna bajka naša a da li je bilo lako ili ne neka bude procena vaša. 😊

Mila, tata I mama 😊

Milica Mitić Vučković