Pošto je sa Anđelom bila jurnjava gde je i šta je, pa da li je cista još tu, pa sreća što nije nisam ni osetila koliko brzo prolazi vreme ali smo isto 5 dana bile u bolnici. I jedva sam čekala da dođemo kući da „veliki bata“ upozna „malu seku“…
Po nas su opet došli tata,baka i deka ali su se ovaj put pridružili i ujka i ujna…
Ovaj put su svi bili opušteniji… Tata je ušao sa nama na oblačenje…
Mrvica je uredno čekala svoj red za sređivanje…
Obukli smo se, potpisali, slikali se malo i krenuli…
Tata nije mogao da dočeka da stignemo kući već je odmah uzeo da se mazi i upozna sa svojom princezom…
A onda smo stigli kući kod bate… A bata oduševljen… Nije znao kako da se postavi, šta da joj radi… Bio je presladak…
