Deca

Kako smo se odvikli od pelena

Dunjin put odvikavanja od pelena je bio dugačak, sa 6 meseci smo počeli da sedimo. Tako smo i počeli da se navikavamo na nošu, da sedimo na noši, prvo po malo pa sve duže i duže. Sedeli smo svako jutro posle doručka, tada je znala da sedi i po par sati na naši dok ne kaki. Kako je vreme prilazilo i ona bivala sve starija sve je kraće i kraće sedela, ali i dalje smo koristili pelene posle noše. To je bila rutina, ujutru. Kada je došlo leto, počeli smo da skidamo pelene i da oblačimo gaćice. Kada joj se kakilo tražila je, ali kada bi trebalo sa piški sakrila bi se negde i piškila u gaće. To je dugo trajalo pa smo od muke i jurnjave i pranja vraćali pelene misleći nije spremna još, GREŠKA. Kada jednom odlučite da skinete pelene to je to, nema više vraćanja, samo uporno. Kada se Vukašin rodio bio je mart mesec, tada smo konačno krenuli sa skidanjem i bilo je sad ili nikad, ne vraćamo pelene više. Nošu smo stavili ispred kupatila i tada sam rekla, kad ti se piški odma mi kaži ili otrči do noše i sedi sama. Možda je tada bila zrelija i bolje je razumela šta se od nje traži. Tada se dva puta svega upiškila, počela je da traži nošu uvek. Noću smo stavljli pelene još nedelju dana „za svaki slučaj“. Ali ujutru bi bile suve jer uveče pred spavanje se obavezno piški. Imala je 2 godine i 5 meseci kad smo konačno skinuli pelene. Malo kasno, ali pampers je čudo, tako dobro upija da dete ni ne oseća da je upiškano a guza suva. Nošu je kratko koristila, ubrzo je prešla na vc šolju.

Sa Vukašinom je priča drugačija. Njega nisam htela da forsiram na nošu od 6 meseci kao Dunju jer sam videla šta je pampers, kako upija i kada dete shvata šta treba gde da se radi, bar je tako slučaj sa mojom decom, možda je kod nekih drugačije. Njega sam počela da odvikavam sa 2 godine tek. I tada je bilo teško, jer je on dete koje ne može da miruje, a kamoli da ga držim na noši dugo dok se ne iskaki. Isto kao sa Dunjom, počeli smo pa se vraćali na pelene, jer se dešavalo u međuvremenu sa se prehladi pa dobije proliv ili popiškuje svaki čas. To je trajalo do Ljubicinog rođenja. Onda sa rekla ne kupujem oboma pelene, ako moram Ljubici tebi ne moram, skidamo pa kako bude. Prvo vreme je bilo mučenje baš. Tražio je da kaki sam ali je piškio non-stop u gaće. Bio je problem što on ne piški, pa da se upiški baš nego malo malo pa pišne i tako stalno. Svaki čas peri gaćice, suši da ima da se menja dok se ne navikne da traži. Savetovala sam se sa drugarucama iz grupe, sa Milicom koja je tad u isto vreme odvikavala svoju ćerkicu od pelena, koja je mlađa od Vukašina, sa svojom snajkom Tamarom koja je isto tada odvikavala sina od pelena. Držala sam ga svaki san sve duže i duže, prvi je bilo na pola sata sam ga jurila da piški, pa na sat, pa na dva I tako dok nije navikao da kad treba da piški sa mora da zove. Dešavalo se sa se upiški, ali ređe. Rekla sam ako počneš da zoveš kad ti se piški dobićeš onaj auto koji ti se svideo. To je bilo to, sve za autić. 😁 Počeo je da traži sve sam, čak me više nije ni zvao kad mu se piški nego ode sam. Tako nedelju dana i isto smo noću samo stavljali pelene i posle se prehladio. Ja ga pitam oćeš da ti mama stavi pelenu za svaki slučaj. Odgovor je bio, ne ne neću, ja sam veliki dečko, neću to da nosim, zvaću te ako mi se piški. Tako je bilo, tražio je, nije se upiškio. Danas već koristi vc šolju, neće nošu više, kaže to je za male bebe. 😂

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s